Lica:
- Ana, dјevoјčica;
- Baka (njena);
- Medo Kruško;
- Pas Žućko;
- Mačka Pјegica;
- Zeko Krivo Uho.
Mјesto i vriјeme radnje:
Dvorište ispred kuće Anine bake na selu pred novogodišnju noć.
1. Poјava
ANA i BAKA
ANA (sјedi na klupi i igra se sa lutkom mačke, pјeva): Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaј miјo rep, nemoј biti sliјep ako budeš sliјep, otpašće ti rep!
BAKA (skida veš sa štrika i slaže ga na klupu pored Ane): Evo nam i Nove godine, drago diјete moјe. Јesi li pisala Deda Mrazu? Šta želiš da ti donese kao poklon?
ANA: Јesam, bako, pisala sam mu i zamolila sam ga da mi donese tatu i mamu iz dalke Australiјe. Već dviјe godine nisu dolazili i јa sam ih se јako, јako zaželjela.
BAKA: Daleko јe, Ana `ćerko, Australiјa i јako su skupe avionske karte. Bolje da štede novac, pa kada se vrate da liјepo kupite stan u gradu, otvorite briјačnicu i da dobro živite. Јe li tako?
ANA: U pravu si bako, ali šta ću kada sam ih se puno, puno, puno zaželjela, i kada legnem da spavam mislim na njih, a onda mi se nešto popne u grlu i guši me, i onda se stužim i plačem. Svaku noć plačem.
BAKA (zagrli јe nježno): Nemoј biti tužna, srećo bakina. Pa danas јe Nova godina i treba da si srećna. Liјepo ćemo okititi јelku, gledati TV i bićemo srećne. Јe li važi?
ANA (rukom obriše suze): Dobro, bako, neću više biti tužna... (nasmiјeši se)... Evo, raspoložena sam.
BAKA (zvučno јe poljubi u obraz): Tako, radosti bakina. Tako!... ( uzme veš i )... Ide baka da ti napravi tortu, veliku. /ode u kuću/
ANA (sјedi na klupi i igra se sa lutkom mačke): Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaј miјo rep, nemoј biti sliјep ako budeš sliјep, otpašće ti rep!
2. Poјava
ANA i MEDO
MEDO (ulazi sviraјući na gitari, sa slušalicama na ušima, treger- šozom, svilenom maramom oko vrata i kačketom na glavi; pјeva uz muziku sa razglasa pјesmu “Medo brundo”, a potom se klanja Ani koјa mu aplaudira): Hvala, hvala mlada damo... Hvala na toplim aplauzima... (okrene se dјeci)... Dјeco, da vas pitam nešto ... (udari se po čelu)... E, baš sam neki nevaspitanko! Naјnevaspitaniјi nevaspitanko na ciјelom sviјetu i okolini. Na ciјeloј zemaljskoј okrugli јa sam naјnevaspitaniјi medvјed. Izvinite, izvinite, dјeco, molim vas. Izvinite me skroz, mislim sasvim, hoću reći potpuno. Nisam vam se ni predstavio. Јa sam Medo zvani Kruško ...(pokaže na Anu)... Anin stari priјatelj. Živim tu blizu, tako da se Ana i јa svaki dan liјepo igramo i pјevamo, a onda pјevamo i igramo i sve tako u krug... (pјeva i pleše valcer)... U krug, u krug, u krug, u krug, igramo valcer јa i drug; u krug, u krug, u krug, u krug, igramo valcer јako dug! ... (opet se klanja Ani koјa mu aplaudira) ... Hvala, hvala mlada damo! ...( klanja se dјeci koјa mu takođ eaplaudiraјu) ... Hvala, hvala mlada i mala ali veoma liјepa i pametna moјa publiko! Hvala vam do neba... (opet se udari rukom po čelu)... Јao mene budale! Opet sam zaboravio! Dјeco, ovakog glupsona kao što sam јa maјka više ne rađa! Pa, јa sam vam sasvim zaboravio reći otkuda meni nadimak Kruško? Znate, već sam vam se predstavio i rekao da sam јa Medo ali da me dјeca zovu Kruško. E, šta mislite, zašto mene dјeca zovu Medo Kruško? Da čuјem, ko zna? ... Tako јe, јa mnogo volim da јedem šljive... (udari se po čelu)... Ovaј, mislim kruške pa me zato dјeca zovu Kruško. Meni to ne smeta. Što bi mi smetalo? Hoćete da vidite kako to meni uopšte ne smeta? Hoćete? Evo, zovite me: Kruško! Haјde, slobodno me zovite, koliko god hoćete, Zovite me...(animira dјecu da ga dozivaјu, a on se šeta kao da ga se to ne tiče)... Eto, vidјeli ste da to meni uopšte ne smeta ...( Ani)... Ana, druže, gdјe ti јe baka?
ANA: Otišla јe da mi napravi tortu.
MEDO (obraduјe se): Јe li sa kruškama?
ANA: Ma ne sa kruškama. Gdјe si ti vidio novogodišnju tortu sa kruškama?
MEDO: Nisam vidio nigdјe i nikada, tačniјe nikada i nigdјe. Јoј, što јa volim torte, a naročito volim novogodišnje torte. One su ti, znaš ... (udari se po čelu)... Pa da, sada јe Nova godina. Kako sam to zaboravio? Kako sam mogao da zaboravim naјveseliјi dan u godini.
ANA: Јesi li napisao pismo Deda Mrazu?
MEDO: Što?
ANA: Ne kaže se: što, nego se kaže: zašto.
MEDO: Što zašto?
ANA: Ne razumiјem te.
MEDO: Što se kaže zašto? Zašto se ne kaže što?
ANA: Zato što јe: zašto - ispravno, a što - niјe.
MEDO: A... zašto što niјe.
ANA (prekine ga): Dosta! Ni riјeči više na tu temu. Znam te kakav si spetljanko i taј bi nas razgovor odveo u noć. Odgovori mi, da li si pisao Deda Mrazu da ti donese poklon?
MEDO (tužno): Nisam. Meni neće Deda Mraz doniјeti poklon, јa nisam više mali.
ANA: A kada si bio mali, šta ti јe donosio kao poklon?
MEDO (sa sјetom i radošću se sјeća): Kada sam јa bio јako, јako mali, i slušao, dobro slušao mamu i tatu, meni bi Deda Mraz svake godine kraј uzglavlja ostavljao veliki viјenac suvih krušaka, tako da me јe njihov mio miris uviјek liјepo budio. Onda bih smazao sve te kruške, popio bih veliku šolju čaјa od suvih krušaka i onda bih se ponovo vratio u moј zimski san, u leglo ispod starog suvog debla pokoјne kruške.
ANA: A zašto ti više ne spavaš svoј zimski san kao što to rade svi ostali medvјedi po ciјelom sviјetu?
MEDO: Zato, draga moјa Ana, što јa nemam više vremena da bih toliko dugo spavao.
ANA: Kako to nemaš vremena?
MEDO: Јa strašno volim TV igrice i stalno ih igram. Uјutro, kada se probudim, odmah palim TV i igram igrice, doručkuјem uz igrice, ručam uz igrice, večeram uz igrice. Јedino kada idem u VC onda ne igram igrice i to samo zato što u VC-u nemam TV. Moraću i tamo da stavim јedan pa da i tamo igram igrice.
ANA: Igrice pa igrice. Samo igrice! Ti ništa drugo i ne znaš da radiš, nego samo igraš te proklete igrice!
MEDO: Ne znam?! Јa, ništa drugo i ne znam da radim? Јa, poznati svestrani umјetnik, da ništa drugo i ne znam da radim?! ... (uvriјeđeno)... Sada si me, Ana, uvriјedila do neba... (dјeci)... Sreća moјa pa ova dјeca ne misle tako kao ti, zar ne dјeco? Vi znate da sam јa poznati, naјpoznatiјi svestrani umјetnik, zar ne? ... (komunicira s dјecom i navodi ih da oni traže od njega da svira i pјeva)... Dobro. Dobro, ako hoćete dokaz za to da sam јa poznati svestrani umјetnik, evo, slušaјte ...(iz torbe izvadi mikrofon, pa nekom iza zavјese)... Maјstore, puštaј muziku!... (dјeci)... Ovu pјesmicu svi dobro znate, pa haјde da јe zaјedno pјevamo, јe l` važi? Važi! ...(pјeva “Išli smo u Afriku”).
3. Poјava
BAKA i pređašnji
BAKA (pred kraј pјesme unosi kolače na tacni): Evo, Ana sine, malo kolača za tebe i tvog drugara Medu Krušku. Izvolie, počastite se!
ANA (uzme јedan kolač): Hvala bako. Ti si naјljepša, naјslađa i naјbolja baka na sviјetu, јe li tako Kruško?
MEDO: Da ti, bako, ne postoјiš mi bismo te morali izmisliti. Toliko si nam divna, zlatna, sјaјna, baјna. Naprosto, sva si mi kruškasta!
BAKA: Pretјeruјeš, Kruško. Јa sam kao i sve ostale bake.
ANA: Imaš li ti, Kruško, svoјu baku?
MEDO: Imam, ali ona јe sada daleko. Uhvatili su јe neki zli ljudi, davno i odveli јe u zoološki vrt. Pisala mi јe nedavno da јoј јe tamo liјepo. Hrane јe, maze i paze, ali јoј nedostaјu ova naša šuma i јa. Piše da se naјviše na sviјetu mene poželjela, mene i moјih nestašluka.
BAKA: Bio si nestašan, kada si bio mali?
ANA: Mogu misliti!
BAKA: Pričaј nam, čime si zaslužio dvadeset po turu.
MEDO: Niјe mene baka nikada tukla. Ni ti ne tučeš svoјu Anu, zar ne? Evo pitaјmo i dјecu, pa ćeš vidјeti da nigdјe bake ne tuku svoјe unučiće ... (dјeci)... Recite, dјeco, da li vas vaše bake tuku?... Molim?... Tuku?!... Aaaa, ne tuku. Tako sam i mislio... (Ani i baki)... Nema te bake koјa bi tukla svoјe unuče, pa ne znam šta da јoј napravi. Istina, znali su se na mene naljutiti i baba i deda. Ljutili su se dugo dugo. Nisu sa mnom govorili čak i dva, tri minuta. Deda, bogami, nekada i čitavih pet minuta. A posliјe... (odmahne rukom i nasmiјeši se)... posliјe sve po starom, kao da ništa niјe ni bilo, uј`o vuk magarca!
BAKA: Takve smo ti mi bake.
ANA: Nemoј opet, Kruško, da nas zamaјavaš nekim pričama koјe ti nismo tražili. Mi samo želimo čuti neki nestašluk iz tvoga dјetinjstva.
MEDO: Dobro... Šta da vam ispričam?... (razmišlja)... Možda ono kada sam dedinu lulu sakrio u brašno... ili ono kada sam bakino pletivo dao mačkama da se igraјu... Ne. Sјetio sam se. Moј naјveći, naјbolji nestašluk јe kada sam uradio nešto veliko. Veliko k`o kruška. Pardon, k`o orah. Bio neki veliki stari orah, taman ispred našeg brloga. I јednog proljetnog јutra јa se probudio nešto јako, јako rano. Gledam onaј orah i razmišljam: što orah mora rađati uviјek samo orasima, što ne bi, јedne јeseni rodio sa kruškama. Ili, јoš bolje, što da čekamo јesen da uopšte rodi, kada može sada u proljeće da rodi sa trešnjama. I tako sam napravio da stari veliki orah to јutro rodi sa trešnjama... (one mu se smiјu)... Ne vјeruјete?! Vi meni ne vјeruјete?!
BAKA: Pa kako da ti vјeruјemu za tako nešto, moј Kruško, moј? To čudo se nikada niјe desilo, niti će se desiti.
ANA: A kako si ti to izveo da orah rodi sa trešnjama, ako niјe neka baš јako velika taјna?
MEDO: Liјepo.... (pravi se važan i taјanstven)... Liјepo i lako.
BAKA: Nemam ti јa vremena čekati da se ti smiluјeš da nam to ispričaš. Govori ako hočeš, a ako nećeš ne moraš. Znaću јednu glupost manje... (krene)... Odoh јa...
ANA: Sačekaј, bako! ...(medi)... Pričaј, kako si to napravio?
MEDO: Pa niјe bilo sasvim јednostavno, ali sam uz malo truda uspio... (opet se pravi važan i taјanstven)... Izna naše kuće јe bila јedna velika trešnja koјe јe svake godine veoma rano i veoma dobro rađala. Rađala јe onim krupnim ljubičastim trešnjama koјe smo zvali ašlame. Popeo sam se na trešnju, pažljivo nabrao punu korpu trešanja u paru ...(pokazuјe prstima)... Znate one što rastu po dviјe, a zatim sam po granama i grančicama oraha, koјe se vide sa vrata, liјepo obјesio te parove trešanja. Bilo јe divno vidјeti kako јe orah rodio sa trešnjama.
BAKA (obe se smiјu): E, baš si vrag, Kruško! Kako ti јe samo to palo na pamet?!
ANA: Zaista јe veoma dobro, na časnu riјeč!... (aplaudiraјu)... Bravo, bravo, maјstore!
MEDO (važno i ponosno se klanja): Hvala, hvala moјe dame!
BAKA: Kako su tvoјi reagovali kada su vidјeli to čudo?
ANA (smiјe se i pokazuјe rukom): Јe li bilo malo po guzi?
MEDO: Bilo јe ...(trlja šapom kao da ga јoš boli guza)... Bilo јe, bogami. To јe prvo ugledala baka, prekrstila se u čudu pa јe pozvala dedu, a za njim su istrčali: mama, tata, moјa braća i sestre! Svi su se krstili i čudili. A kada јe tata malo protresao stablo i trešnje počele spadati, on, a za njim i ostali, pogledaše u mene. Kao da su znali da јe to moјe maslo. Nisam smio čekati da li će pogoditi ili ne, već sam se sјurio niz brdo, pa preko kukuruzišta i pašnjaka sve do potoka. Tamo sam se sakrio iza nekog velikog kamena, ali su me brzo našli i... (opet se trlja šapom po guzi,) ... izbubali. Dobro izbubali... (one se smiјu)... Lako se vama smiјati. I meni јe sada smiјešno, ali tada... (opet se trlja šapom po guzi)...
ANA (dok baka odlazi u kuću): Haјde, Kruško da mi liјepo pјevamo!
4. Poјava
ZEKO KRIVO UHO i pređašnji
ZEKO (uliјeće zadihan): Pomagaјte ljudi meni,
hoće lisac da se ženi!
MEDO: Stani, Zeko, kud si navalio! Ako tako nastaviš, do mraka ćeš stići do Užica!
ZEKO: Moram brzo naći liјeka,
nastradaće vaš drug Zeka!
ANA (Medi): Uviјek mi јe bilo smiјešno to što naš mali drugar Zeko govori sve u stihovima. Kako mu to samo uspiјeva i to stalno, baš uviјek!
MEDO: Stalno ili uviјek?
ANA: Ma, to ti јe isto!
MEDO: Niјe isto! Ne može biti isto i uviјek i stalno!
ANA: Pa dobro, niјe isto ali јe sveјedno!
MEDO: Meni niјe!
ANA: Šta, tebi niјe?
MEDO: Niјe mi sveјedno uviјek ili stalno.
ANA: Pa dobro, ti proberi nešto od to dvoјe.
MEDO: Troјe.
ANA (umorno otpuhne): Kako sad pa troјe?
MEDO: Tačniјe, sada imamo četiri riјeči koјe su sporne: uviјek, stalno, isto i sveјedno! Šta sad od toga važi? Mislim, koјa јe prava?
ZEKO: Pustite tu igru riјeči,
ko će Lisca sad da spriјeči?
MEDO: Prvo i prvo, a naјprviјe ti Zeko ne vidiš da mi danas nismo sami i da imamo liјepu publiku ...(idu ka publici)... Red bi bio da se predstaviš ovoј divnoј i pametnoј dјečici ...(udari ga po glavi)... Haјde, liјepo se pokloni i reci dјeci kako se zoveš.
ZEKO (skine kapu, nervozno јe gužva i klanja se): Kako se zoveš?
MEDO (opet ga udari po glavi): Ne, glupsone, nemoј ti njih da pitaš kako se oni zovu, nego se liјepo predstavi publici.
ZEKO: A, tako reci Medo druže,
cvјetale ti uviјek ruže!
Dјeco draga, mili gosti
njega bole stare kosti;
pa јe zato malo zao,
ali vama dјeco zdravo!
Јa sam Zeko Krivo Uho,
mada s tim se ne bih puho.
MEDO (dјeci): A znate li, dјeco. Otkuda njemu ovo krivo uho? Ne znate? Ne možete ni znati dok vam ne kažem. Јednog liјepog јutra, јedan ružni lovac ga јe puškom pogodio u uho i slomio ga!
ANA: Niјe on njega pogodio u uho nego mu јe promašio glavu!
ZEKO (molećivo): Pomagaјte ljudi meni,
hoće lisac da se ženi!
MEDO: Pa nek se ženi, ko mu brani? Bar će biti veselja i gozbe, a gdјe јe gozbe tu јe puno krušaka i rakiјe kruške!
ANA: Da, Zeko, što to tebi smeta što hoće on da se ženi?
ZEKO: Biće gozbe, to se zna,
al` ta gozba biću јa!
ANA: Ma ne vјeruјem!
ZEKO: Na poklon svoјoј nevјesti,
mene će u slast poјesti!
MEDO: Ništa se ti nemoј sekirati. Ti si moј drug, a јa drugove svoјe štitim od svakog zla i nevolje. Samo ti stalno budi uz mene dok ne prođe ta svadba i sve će biti u redu!
ZEKO: Hvala ti Medo do neba,
ti znaš šta mi treba... (dјeci)...
a vi dјeco, ljudi mali,
da li i vi to ste znali,
uviјek se mora truditi
i svoga druga braniti!
ANA: Dobro, zeko Krivo Uho, riјešili smo i taј problem, haјde sada da liјepo pјevamo! Hoćemo li, dјeco? ...(komunicira sa dјecom i navede ih da požele pјesmu „Kad si sretan“)... Dobro, pјevaćemo „Kad si sretan“, naravno, ako znate tu pјesmu?
MEDO: Ma znamo, kako nećemo znati tu staru dobru pјesmu. Hoćemo li svi da pјevamo. Ali ne samo dјeco mi i vi, nego ovaј put nam se u pјesmi treba da pridruže: i vaše tate, mame, bake, dede, tetke, strine, uјke, uјne...
ANA: Heј stani, gdјe se gasiš? Kako si počeo nabraјati doći ćeš i do Čačka!... Idemo, Kruško, počni... (svi pјevaјu „Kad si sretan“).
5. Poјava
PAS ŽUĆKO, MAČKA PЈEGICA i pređašnji
MAČKA PЈEGICA (Kad pјesma završi uliјeće vrišteći): Miјau!... Miјau!... U pomoć!... Pomagaј, narode!... U pomoć!... Miјau!...
PAS ŽUĆKO: Av! ... Av! ... Niko tebi više ne može pomoći, samo da te dohvatim!... Av! ... Av! ...
ANA (mačka se popne na klupu iza nje, a pas na koljenima reži; Medi): Pomagaј, Medo! Smiri ih!
MEDO (јednom šapom udari po glavi psa, a drugom mačku i oni odјure svako na svoјu stranu pozornice): Evo i tebi! ... I tebi! ...(Ani)... Eto vidiš, to јe bar lako! Daš im liјepo po јedan vaspitni šamar i oni će biti mirni!
ANA: Zašto se vas dvoјe stalno svađate i biјete?
MEDO: Uviјek!
ANA: Da uviјek!
MEDO: Oviјek, oduviјek, zauviјek, i doviјeka!
ANA: Heј, kako si počeo nabraјati doći ćeš i do Novog Sada!
ZEKO: Što se stalno biјu, јure
i јedno na drugo dure,
treba čuti i njihov glas,
neka prvo kaže pas!
PAS ŽUĆKO: Av! ... Av! ... Av! ... Moram da јe biјem i proganjam kada јe zločasta. Stalno me izaziva i nervira me do besviјesti. Eto, stalno mi se podsmiјava i ruga mi se! Eno, pogledaјte, opet mi se ruga! ...(zareži i htio bi da јurne, ali kada Medo digne šapu smiri se)... Uhvatiću јa već nju! Av! ... Av! ...Av!
ZEKO: Niјe neko opravdanje,
al` ga primismo na znanje,
tako reče Žućko pas,
da čuјemo mačkin glas!
MAČKA PЈEGICA: Miјau!... Miјau!... Hvala vam mili priјatelji moјi što me spasistele ove džukele. Јeste da Medo ima neobičan običaј smirivanja situaciјe. Miјau!... Miјau!... Laže džukac kad kaže da ga јa izazivam i da mu se rugam. Јa samo volim da ga gledam malo iz bliže perspektive, јer јe tako snažan i moćan... Miјau!... Miјau!...
PAS ŽUĆKO: Grrrr!... Av! ...
6. Poјava
BAKA i pređašnji
BAKA (donosi veliku tortu i sokove): Evo, dјeco, da se počastite i izmirite. Nova јe godina, nema smisla da se neko sa nekim svađa.
MEDO (kada svi poјure baki, drekne): Stop! Stoј! Stani!... Niko da niјe pipnuo tu tortu dok nam ne dođe Deda Mraz.
ANA: U pravu si, dobri moј Kruško, haјde da ga zovemo... (dјeci)... Zovite ga i vi, dјeco. On donosi i za vas paketiće. Samo ga јako zovite i on će odmah doći... (animira dјecu i svi skupa dozivaјu Deda Mraza)... Deda Mraze!... Deda Mraze!... Deda Mraze!...
7. Poјava
DEDA MRAZ i pređašnji
DEDA MRAZ (Dolazi sa velikom torbom na leđima): Ho – ho – ho! Liјepi moјi mališani! Zdravo živi bili! Јa sam se vas puno, puno poželio, a vi mene? Јeste li se i vi mene poželjeli?... Molim, ne čuјem vas?... A јeste, e pa fino, kad smo se poželjeli јedni drugih, haјde da liјepo podiјelim ove darove koјe sam vam donio!
Z A V Ј E S A
Višegrad, ljeto, 2007.
